JDP - Jugoslovensko Dramsko Pozorište, Beograd

Gostovanje u Torontu sa predstavom

ŠINE
(Milena Marković)

O PREDSTAVI

PRESLUŠAJTE SONG IZ PREDSTAVE

REČ KRITIKE …

… Najnovija predstava JDP Šine ima velike izglede ne samo da bude značajno ostvarenje svoga doba već i da preraste u njegovo obeležje. Svojim komadom Milena Marković, naime, inteligentno obuhvata ovo-vreme, i naravno, njegove ljude. Tačnije, grupu mladića i devojaka, (bez ličnog imena), praćenih počev od najlepšeg dačkog doba, potom njihov hod kroz društvene modele zajedništva, poput srednje škole i služenja vojnog roka ili grupe organizovanih navijača do njihovog neposrednog učešća u ratu i povratka kući. Reč je, o nizu zaokruženih slika iz istorije jedne (tačno odredene) generacije.
Željko Jovanović, Blic

... Reditelj je scene u kojima je opisana svakodnevnica grupe mladih ljudi s pojačanom agresivnošću, s ratnim iskustvom koje ih pretvara u opasne osobe prikazao sa distance, povremeno u teatralizovanoj formi, često u ironičnoj optici. Ali, karakter te predstave je pre svega odredjivala aktivna uloga muzicke komponente u dramskoj radnji. U suštini, ironičan pristup junacima je neprestano upozoravao da oni ne mogu biti baš toliko opaki koliko izgledaju, a pesme i muzika uglavnom iz osamdesetih godina prošlog stoleća unosili su u zbivanje i sadržaje s čovečnijim, duhovnijim tonom. I jedno, i drugo, postavljalo je granice plotnom, neumerenoj romantizaciji zla, koji dominiraju u naturalističkoj umetnosti, unosilo je u priču više ljudskosti, veći stepen životne uverljivosti... tako je komad Milene Marković Šine transponovan u predstavu, koja će verovatno postati kultna za mlade generacije, a koja bi one starije u publici trebalo da navede da se upitaju šta su u prošlosti uradili, šta propustili da učine da svet oko nas bude bolji nego što jeste.
Vladimir Stamenković, “Primalni prizori", NIN

Ali ipak, klinci su klinci, i pisac Milena Marković i reditelj Slobodan Unkovski nam "ekipu" predstavljaju, pre svega, kao celinu, kao generacijski slučaj sa malim razlikama u temperamentu, fizičkom izgledu, odgoju i ophođenju. Bezazlenost podvučena rediteljskom ironijom. Romatnične pesmice, šlageri davnog, mirnog, divnog doba! Ali i vuk koji na ovcu svoje pravo ima! ...
Muharem Pervic, Politika

Stara fotografija budi sećanje na svileni dodir kože jedne devojke, džepni nožić je veza sa onim danima kad smo se, u četvrtom osnovne, sastajali iza škole, čvrsto rešeni na svakojake avanture iz mašte. Naravno, odrasli smo, ali samo zato što smo morali. Krenuli smo za tom mekom svetlošću, za slućenim obećanjem. Uvek smo koračali visoko, sa osećajem zanosa... A šta smo uradili?
Šta je to što povezuje ovaj bol, strah i stid sa onom slutnjom sreće čija aura obasjava staru fotografiju? Odgovor glasi: muzika. Setni i dragi poluzaboravljeni zvuci predstavljaju kapiju kroz koju prolazimo iz bezazlenog blaženstva nevinosti u bol i užas stvarnosti. I nazad...
Ova predstava sadrži malo toga: samo ono najdragocenije i najbolnije. U svom prirodnom jedinstvu. Retko rediteljsko majstorstvo.
Milan Stanivuković

FESTIVALI

- Osmi jugoslovenski pozorisni festival u Uzicu, novembar 2003.

- Festival "Dani Zorana Radmilovica" u Zajecaru, novembar 2003.

- Theatrical Biennale of New Drama from Europe, Vizbaden, Nemacka, jun 2004.

- Budva Grad teatar, Budva, avgust 2003.

- Otvaranje pozorisne sezone u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, septembar 2004.

NAGRADE

-Specijalna nagrada ARDALION na Osmom jugoslovenskom pozorisnom festivalu u Uzicu

-Boris Milivojevic, dobitnik je "Zoranovog brka" za ulogu Debila, na XII danima Zorana Radmilovica u Zajecaru

© 2007 SYSTEM ENTERTAINMENT
info@systementertainment.com