|
KRITIKE
FILMA
Premijera je bila fenomenalna, dosta ljudi je došlo i bez karte,
poput recimo reditelja Uroša Stojanovića, samo da bi aplauzima
ispred sale podržalo film. To se odavno, ako ne i nikada nije desilo
u našoj kinematografiji.
Atmosfera u sali je bila uzavrela i stvarno nikada nisam
prisustvovao premijeri na kojoj je vrlo sofisticirana publika bila
toliko ekstatična. Reakcija koju je sinoć dobila ekipa ŠEJTANOVOG
RATNIKA zaista nema cenu.
Taman kad je posle šest meseci bez pristojnog naslova trebalo da se
održi parastos srpskom filmu, otišao sam u bioskop da položim cveće
i shvatio da je grob otkopan. Srpski film je dignut iz mrtvih
zahvaljujući debitantu Stevanu Filipoviću i njegovoj dičnoj ekipi
koja je snimila ŠEJTANOVOG RATNIKA, film posle koga više ništa neće
biti isto u ovom brlogu koji poneko još duhovito naziva i srpskom
kinematografijom.
ŠEJTANOV RATNIK je prvi srpski film visokog koncepta u kome se
dosledno primenjuje formula pop-filma, toboganska tinejdžerska
avantura u najboljoj tradiciji Fred Dekerovog ODREDA ZA ČUDOVIŠTA,
Giljermo Del Torovog HELBOJA i GADOVA Ričarda Donera.
Istočnoevropski repertoarski film je počeo da se uzdiže i stupa na
teren koji je do sada isključivo zauzimao Holivud - pogledajte NOĆNU
STRAŽU Timura Bekmambetova. Filipović je naš predstavnik u tom
talasu a ŠEJTANOV RATNIK je vešto oblikovana bioskopska zabava
najzad puštena s lanca na srpsko gledalište.
Puštena s lanca zato što naši producenti, inače slabašno filmski
obrazovani već godinama misle da znaju šta publika želi da glesda i
šta festivali žele da vide, a nemaju uspeha ni kod jednih ni kod
drugih. Filipović je pak snimio apsolutno ličan autorski film i
ispostavilo se da ja baš takav film nešto što je najzanimljivije.
ŠEJTANOV RATNIK je avanturistička komedija o grupi beogradskih
srednjoškolaca i njihovom susretu sa drevnim demonom koga je prizvao
njihov frustrirani drug iz razreda, uz pomoć misteriozne knjige.
Ponosom me ispunjava kada gledam kako Filipović bez ikakvog
kompleksa u ovoj srpskoj pustoši stvara autentičan bioskopski hit.
Njegova avantura obuhvata 200 godina srpske istorije i 110 godina
filma. On to sve pakuje u jedan veliki pop-kulturni šleper kojim
majstorski upravlja. Filipović se ne stidi da ukrsti sve uticaje
koji oblikuju srpske tinejdžere od RATOVA ZVEZDA i GOSPODARA
PRSTENOVA do Karleuše i VIDIMO SE U ČITULJI. zato je ŠEJTANOV RATNIK
redak srpski film koji se istinski obraća svojoj mladoj publici.
ŠEJTANOV RATNIK nudi 94 minuta vrhunske zabave kakvu do sada nismo
videli u našem filmu. U ovom filmu imamo borilčke i mačevalačke
scene, monstrume, slike pakla, drevni Carigrad i još mnoge prizore
koji su za našu kinematografiju oduvek bili tabu a autori nisu smeli
ni da pomisle da ih snime. Filipović u svemu tome uspeva i vreme će
se na našem filmu, pa makar u čisto tehnološkom smislu računati od
pre i posle ŠEJTANA.
Konačno, oni su uispeli da tazbiju srpsku producentsko-finansijersku
hegemoniju. Ovaj film je snimljen mimo svih srpskih
jaransko-burazerskih tokova, a uprkos tome što je ceo koštao koliko
i udeo našeg Ministarstva u KARAULI, izgleda bolje i skuplje od
ostatka srpske produkcije.
ŠEJTANOV RATNIK na najbolji način ispunjava zaveštanje besmrtnog
Žike Mitrovića koji je smatrao da naši autori treba da našoj publici
pruže sve ono što postoji u američkom flmu samo sa našim temama,
našim glumcima i na srpskom jeziku.
Eventualne zamerke na ŠEJTANOVOG RATNIKA nestaju kada se cela sala
tokom celog filma svako malo oglašava ovacijama. Klincima će ovaj
film biti kultni i menjaće im život dok će stariji biti razdrmani
činjenicom da srpski film može tako da izgleda ikakve talente već
godinama kriju od nas. ŠEJTANOV RATNIK nije samo film već i infuzija
za naše bioskope, pravi poziv na bioskopsko druženje, jedan od onih
kojima pirati ne mogu ništa jer prosto nije za gledanje po kući.
ŠEJTANOV RATNIK je pun pogodak čije je srce na pravoj strani, sa
zdravom energijom. Film koji će učiniti da zaboravimo sve munje,
seljake, normalne ljude, ivkove slave, sive kamione i ostale
onostrane pojave. Njih posle ŠEJTANA više nema nigde. Nema ih više
ni u mojim kritikama.
Dimitrije Vojnov
"Šejtanov ratnik je srpski rimejk prave američke priče o andergraund
uspehu koji je uzdrmao mejnstrim. Pošavši iz autsajderske pozicije,
ovaj film je za tri nedelje prikazivanja uspeo da prevaziđe većinu
etabliranih bioskopskih aduta… takođe, (to) je jedini domaći film
koji je ujedinio srpske kritičare svih generacija u stavu da je
odličan."
Popboks.com
"Ovaj spoj entuzijazma i moderne tehnologije trebalo bi, sem da
zabavi gledaoce, da pokaže da se i u našim filmovima koristi moderan
filmski izraz i savremena tehnika, kao i da inspiriše mlade filmske
stvaraoce kod nas da ne prezaju od tehnički zahtevnijeg."
Dragan
Kosovac, Svet kompjutera
"…svi se slažu da je reč o nečemu što kod nas do sada nije viđeno.
Šejtanov ratnik bi tako mogao postati srpska varijanta Nočne
straže."
Doba
nevinosti
Film "Šejtanov ratnik" su pravili mladi ljudi neopterećeni slavom,
parama ili visokoparnim pretenzijama na festivalske lovorike. Samim
tim, iz filma izbijaju emocije, energija, iskrenost, posvećenost i
srčanost, što publika itekako prepoznaje i ume da ceni. Napokon je
neko u Srbiji napravio film zato što mu je zaista stalo do toga što
je hteo da kaže, i kako je hteo da kaže, i najzad je publika otišla
u bioskop da taj film pogleda. Ima nade, makar se pojavila jednom
godišnje i trajala sat i po.
U ovom tekstu usredsrediću se na aspekt koji od "Šejtanovog ratnika"
čini delo preloma, srpski turning point, odnosno osvetu istorije nad
nasilnim procesima kojima je bila izložena. Suština žanra je u
mitovima, a budući da su stari srpski mitovi bili proterani iz
stvarnog silom istorije, oni su ostali zakopani duboko u prošlosti.
Mitska struktura na kojoj je zasnivano naše društvo u drugoj
polovini prošlog veka oslanjalo se na tekovine NOB, kao
državotvornog mita iz kojeg je i proizašla autentična filmska vrsta
- žanr partizanskog filma. Ostvarenja koja su se bavila ratnim
zbivanjima tokom devedesetih godina samo su reciklirala ove mitove u
skladu sa gnjecavim političkom smesom proizašlom iz ideološke
kakofonije.
Ta istorija koju je proteralo jedno društvo vršeći njeno sporo ili
brutalno zamrzavanje u filmu "Šejtanov ratnik" slavi svoje snažno
vaskrsavanje na ekranu. Istorija prikazana u "Šejtanovom ratniku",
kombinovana sa mitovima savremenog holivudskog akcionog filma, naša
je pronađena referentna tačka.
Budući da je u Srbiji nesvesno bilo više integrisano u praksu nego
što je imalo svojstvo mita, jedino nam je preostao drugi snažan mit
- istorija. Na istoriji se zasnivala mogućnost "objektivnog"
redosleda događaja i uzroka. Doba istorije je, moglo bi se reći,
bilo i doba priče. Upravo to svojstvo, ta mitska energija jednog
događaja ili jedne priče kao da je bila izgubljena usled opsesije
istorijskom vernošću. Kada je taj zid uslovljen verodostojnošću
konačno probijen u filmu "Šejtanov ratnik", kroz naraciju Petra
Božovića predočena je Velika Priča koja se neometano kreće po
istorijskoj vertikali i horizontali, konačno oslobođena ideologije,
političke korektnosti i Dokse (tog surovog "pravilnika" ponašanja i
vrednovanja u određenoj kulturnoj sredini).
Stevan Filipović je udario u Doksu (nadamo se da će i ona osetiti
taj bol) i oslobodio istoriju u srpskom filmu, što je poduhvat koji
bismo mogli nazvati, kako drugačije nego - istorijskim.
Saša
Radojević
SA INTERNET FORUMA:
• Skoro nije snimljen ovako dobar domaci film, odlican je.
(Luka
Jovanovic, četvrtak, 08. jun 2006. 18:34)
• Choveche pa ovo je najbolji domaci film koji sam gledao IKAD!!!
(Vlada,
ponedeljak, 22. maj 2006. 17:40)
film je neshto najbolje snimljeno kod nas!!!!definitivno!!stwarno je
super fore su extra,pricha je loodilo!!!VUJO NAJBOLJI SI!!!(radovan
vujovic)
(maja, petak,
28. april 2006. 18:50)
|
